Kako spremati BK

Želeo bih da ukažem studentima na česte probleme i greške u pristupu prilikom pripreme ispita iz Betonskih konstrukcija. Istrajavanje na pogrešnom pristupu, iskustveno je pokazano, skoro nedvosmisleno vodi brojnim neuspešnim izlascima na ispit i nezadovoljstvu obe strane. Probajmo ovo preduprediti/promeniti.

Ispit iz Betonskih konstrukcija se sastoji iz dva dela: pismenog i usmenog. Ova podela nipošto ne implicira mogućnost da se ovi nezavisno spremaju. Oba dela se odnose na isto gradivo i u oba dela se, uz znanje, proverava studentova sposobnost za inženjersko rezonovanje u oblasti projektovanja betonskih konstrukcija.

Dobar broj studenata. možda povučen i iskustvom polaganja nekih drugih predmeta, pokušava da položi pismeni deo ispita spremajući samo zadatke. U ovome se oni često nekritički "drže" urađenih zadataka iz ranijih ispitnih rokova, još češće pokušavajući da uspostave šablon ili algoritam.
Na žalost (ili, na sreću), projektovanje betonskih konstrukcija nije i ne može biti šablonska stvar, nije jednoznačnog rezultata, može biti u manjoj ili većoj meri optimizovana, iterativna je, a i pored toga što zahteva određenu vrstu rutine, podložna je iterativnom popravljanju. Sve ovo ne može biti "algoritmizovano". Ili, čak i da može, daleko je jednostavnije i korisnije ovakav pristup "brutalne sile" zameniti pristupom inženjerskog rezona. Ovaj poslednji bazira na relativno malom broju "pravila", te na shvatanju "rada" (ponašanja) armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.

Takođe, jedan (ne mali) broj studenata u prošlosti je pokazao sklonost ka nedozvoljenim sredstvima prilikom polaganja pismenog dela ispita. S obzirom da je dokazivanje prepisivanja vrlo zametan posao, na Predmetu smo bili prinuđeni da se "tehnološki" vratimo deceniju-dve unazad i da ukinemo korišćenje računara na pismenom ispitu. Naravno, sada su i zadaci morali biti prilagođeni ovoj činjenici.
Nikome ova "mera" nije draga i vodimo je kao "privremenu", s idejom da se u budućnosti vratimo na "normalno" polaganje pismenog ispita kojim se uvažava današnja praksa. Na žalost, kraj ove "privremenosti" se još ne nazire.
Na Predmetu smo (a. generalno, i na Departmanu) izuzetno neraspoloženi da na bilo koji način "pregovaramo" s ovim "kvarnim" pristupom. Insistiramo na najstrožijim kaznama u ovakvim slučajevima, paralelno pokušavajući da smanjimo mogućnosti za prepisivanje.

Ispit se sprema kao celina. Sprema se gradivo predmeta Betonske konstrukcije, a ne kurs "kako se polažu Betonske konstrukcije". Tako se i proverava znanje.
Prilikom priprema za pismeni ispit, u izradi zadataka, studenti bi morali da svako rešenje kritički sagledaju, da shvate zašto je neki izbor učinjen takvim, da znaju koje pravilo, preporuka, performansa... stoji iza pojedinog izbora/rešenja, da razmišljaju o alternativnim rešenjima ili o "šta ako" situacijama.
Sve ovo nije moguće bez prethodne dobre i kompletne teorijske pripreme.

Studentima je u rešavanju dilema uvek na raspolaganju konsultantska pomoć nastavnog kadra.
Ipak, dobra je ideja utrošiti neko vreme u pokušaju da se samostalno dođe do odgovora ("otkrivanje tople vode" je i dalje najtemeljitija metoda shvatanja). Naredni korak je pokušaj da se do odgovora dođe u diskusiji sa drugim studentima. Tek ako ovo ne "uspe", studenti bi trebalo da se obrate nastavnicima.
Ideja ovakvog redosleda nije u želji da nastavnici sebi smanje količinu posla, svakako.
Na konsultacije, podrazumeva se, studenti dolaze pripremljeni. Za svoja pitanja nude moguće odgovore ili proveravaju svoje zaključke. Na konsultacijama se ne drže privatni časovi, ne učimo zajedno, niti ove služe za "pokrivanje donetih rupa" u znanju.
Vrlo se često pokaže da je glavna prepreka studentu baš nedostatak predznanja. Radite na ovome, vratite se u pripremi predmetima s prethodnih godina.

Zadaci se (bar je takva namera) kreiraju na način koji implicira baš ovakav pristup ("zašto", ne samo "kako"). Studenti se podstiču da komentarima objašnjavaju usvojena rešenja i dodatno opisuju sopstveni pristup. Tekstualno komentarisanje ponajmanje ima za cilj da dokaže nastavniku samostlnost izrade (a, ima i taj cilj). Nepotrebni komentari (komentar komentara radi) ne mogu da donesu nikakav "plus". U neuporedivo važnijoj meri, njihov cilj je pokazivanje sopstvenog rezonovanja. Često ovakvi, a dobri, komentari mogu da anuliraju posledice eventualnih proračunskih grešaka.

Važan deo pismenog dela su i planovi armiranja. Iz njih mora biti jasno kako se element/konstrukcija armira, gde su počeci i krajevi šipki. Valja ih "napuniti" informacijama koje isključuju mogućnost dvosmislenosti.
U pripremi ispita, studenti bi morali skiciranju planova armiranja posvetiti značajnu pažnju.
Nejasni, dvosmisleni, aljkavo nacrtani... planovi armiranja studentu ne donose nikakve bodove u pregledu.

Zadaci na pismenom ispitu se ne ponavljaju. Šta više, trudimo se da ne liče ni na jedan iz prethodnih rokova. Broj zadataka na pismenom ispitu varira, bez bilo kakvog pravila. Neki zadatak ili zadaci se, u nekom ispitnom roku, mogu proglasiti eliminatornim. Po pravilu reč je o jednostavnim i kratkim zadacima kojima se obrađuju "osnovne" stvari. Ukoliko student ne uradi ovakav zadatak dobro, ne kvalifikuje se za pregled ostalih.

U pokušaju da se studenti "primoraju" na pripremu celine predmeta, pismeni ispit često ima i svoj teorijski deo, po pravilu eliminatornog tipa. Od studenata se, u ovom delu, očekuje da, u relativno "skučenom" vremenu, odgovore na postavljena pitanja bitnim informacijama.

Trajanje izrade pismenog dela ispita je vremenski ograničeno na 4 sata. Zadaci su, po pravilu, koncipirani na način da najpripremljeniji studenti mogu kompletan ispit da urade u ovom roku.
Najčešće, pak, studenti ne uspevaju da kompletiraju sve zadatke. Samo za sebe, ovo nije "strašno", budući da se sa "položen" kvalifikuju radovi ocenjeni procentom koji je često i ispod 50% (zavisno od procenjene težine; bez striktnih pravila). Sa druge strane, dobar usmeni ispit ocenu s pismenog ispita često može da popravi i za dve ocene. Zato, bodove s pismenog ispita ne treba striktno posmatrati u njihovom ekvivalentu ocene.

Usmeni ispit je prilika da student na neposredniji način pokaže svoje znanje i rezon. Organizuje se kao zaseban razgovor sa svakim studentom u trajanju između 10 i 30 minuta, već zavisno od potrebe.
Ako i nije reč o važnijem delu ispita, ovaj je bar jednako važan koliko i pismeni. Ne treba ništa zaključivati iz činjenice da je prolaznost na usmenom ispitu mnogo veća od one na pismenom.

U uverenju da je zajednički cilj znanje, molim studente da ova "uputstva" ozbiljno shvate.

Brujić