BK(BK1) - 2011-02 (februar)

Pismeni ispit iz Betonskih konstrukcija 1, odnosno iz Betonskih konstrukcija (od školske 2008/09), održan je 14. februara 2011.

Pismeni ispit, bezuslovno, položili su:
Jovana Lukač 5354 (70 bodova)
Đorđe Jovanović 5408 (50 bodova)
Nemanja Mirkov 5118 (45 bodova)

Pismeni ispit, uslovno, položili su: 
Todor Knežević 4177 (42 boda) --> 45 bodova
Slobodan Jurišić 5641 (40 bodova)
Tadija Teofanović (43 boda)
Ivan Pavkov 5326 (40 bodova) --> 50 bodova
Mirko Đurđević 5499 (40 bodova)


Studenti koji su uslovno položili ispit imaju priliku da dodatnom proverom polože pismeni ispit.
U ovom roku, dodatna provera će se sprovesti u formi kratkog pismenog ispita u trajanju od 1 sat. Studentima će biti postavljen jednostavan zadatak računskog tipa, zbog čega na proveru treba poneti pribor za računanje i SAMO ŠTAMPANU literaturu.
Dodatna provera se zakazuje za utorak, 22. februar, u 12:00, na TMDu.


Ocenjeni pismeni radovi se mogu pogledati kod prof. Zorana Brujića, u utorak 22. februara, u 12:30 (za vreme usmenog ispita).

====================================================================


KOMENTAR

Studentima koji polažu, ili nameravaju da polažu, pismeni ispit iz BK (BK1)...

Generalni utisak koji se iz roka u rok nameće nakon pregleda pismenih zadataka iz Betonskih konstrukcija (Betonskih konstrukcija 1) je isti i vrlo je nepovoljan.
Bespotrebno se gomila tekst, ispisuju se (i troši se vreme) stranice nerelevantnih podataka. Pri tome, najvažniji podaci redovno, ili nisu dati (najčešće), ili su „duboko sakriveni“. Po pravilu, reč je o podacima koji ukazuju na ispravno ili neispravno inženjersko razmišljanje.
Detalji armiranja se najčešće daju u obliku koji više liči na impresionističku skicu nego na imitaciju tehničkog crteža. Podsećam, svrha detalja je da svojom preciznošću, kompletnošću i jednoznačnošću omoguće izvođenje elementa/objekta, a ne da ga NE OMOGUĆE.
Očigledno je da je uvek reč o istoj (možda i razumljivoj) težnji studenata da sakriju sopstvenu nesigurnost ili neznanje. Više je nego očigledno i da velika većina studenata pokušava da položi pismeni ispit kao nezavisan i izolovan od, ne samo usmenog ispita iz istog predmeta, nego i od celokupnog srodnog gradiva iz prethodnih godina studija.
Takođe, svaka „novina“ u postavci ispita je praćena realizacijom manjom od 5%.

Mislim da je i dosadašnja praksa pokazala da se na ovu vrstu „sile“ pismeni ispit iz BK (BK1) ne može položiti. Krajnji rezultat je, uglavnom, obostrano „mučenje“ i nezadovoljstvo.

Zato, pokušao bih još jednom da da studentima skrenem pažnju na:

• Pismeni ispit iz BK (BK1) ne može biti valjano pripremljen bez paralelnog pripremanja i teorisjkog/usmenog dela ispita.
• U izradi pismenih zadataka pokušajte se manje oslanjati na „ugledne primere“. Pokažite sopstvenu sposobnost inženjerskog razmišljanja. Lako se prepoznaje i visoko se ceni prilikom pregleda.
• Ako, zbog ograničenosti vremena, morate koristi „šablone“ i slična „automatizovana pomagala“, pre ispita se u potpunosti upoznajte sa njihovim mogućnostima, manama, principima rada, domenom primene... Idealno bi bilo da sami sebi napravite ovakva „pomagala“.
• U pripremi ispita, razjasnite sebi za svaku od stavki ZAŠTO je takva. Znati samo kako, a ne znati zašto, nije dovoljno.
• Pismeni ispit nije moguće položiti upornim ponovnim izlascima (ovakvu evidenciju čak ni ne vodimo) i gomilanjem teksta i stranica. Konačni broj bodova nije zbir skupljenih bodova „usput“.
• Koristite se tekstualnim komentarima i objašnjenjima. Cilj je da pokažete kako, i zašto baš tako, biste vi to uradili, a ne da to baš NE POKAŽETE.
• Detalje armiranja morate dati u preglednom i nedvosmislenom obliku. Vežbajte! Nemojte vežbati kako „prevariti“. Pomenuh već šta je cilj detalja armiranja, a šta nije. Imajte na umu i da na detaljima armiranja redovno gubite najviše poena.
• Koristite konsultacije za sve sopstvene nedoumice iskrsle prilikom pripreme ispita.
• Popunite „rupe“ u znanju iz Teorije betonskih konstrukcija.
• Ispravan pristup pripremi ispita u konačnici sigurno znači i manji ukupan utrošak vremena... 

U nadi da će ovo pisanije „preobratiti“ bar nekolicinu studenata,
predmetni nastavnik
Zoran Brujić